У присуству протојереја Милојка Милијанчевића, старешине Васнесењске цркве, у освећењу и сечењу славског колача заједно су учествовали домаћин славе Горан Весић, директор гимназије Миленко Мацура и ученици.
Велика ми је част што сам ове године домаћин славе у једној од најстаријих српских образовних институција. С поносом могу да кажем да смо прошле године почели са реконструкцијом ове зграде и надам се да ће и ове године бити доста тога урађено и да ће ова институција прославу 160 година постојања дочекати у новом руху – рекао је Горан Весић.
Градски менаџер истакао је да прослава славе Свети Сава представља велики празник за српски народ.
Након обраћања домаћина славе, присутнима се обратио директор гимназије, доц. др Мацура Миленко.
Поштоване даме и господо, драги гости, представници власти, професори факултета, директори компанија, драги ученици и омладино, драге колегице и колеге, сарадници и пријатељи, добродошли на ову нашу и вашу, свенародну и школску славу – Светог Саву, која се данас, после педесет година, слави не само у нашој кући већ и у свим српским школама.
Желим да поздравим по први пут домаћина славе Светог Саве наше гимназије господина Горана Весића градског менаџера Београда.
Дозволите ми, драги гости, да вам после овог свечаног обреда – сечења славског колача – свима захвалим на присуству и учешћу, и да вам честитам овај наш и ваш велики празник. Уједно вас позивам да заједнички, под кровом ове древне школске куће, која ће ове године напунити сто десет година, прославимо овај дан сећајући се лика и дела великог миротворца и духовног градитеља српске цркве, државе, просвете и културе, светитеља и просветитеља Саве.
Ваше присуство данас говори о значају ове свечаности, а надам се да представља признање за Трећу гимназију. Хвала вам што нас подржавате и хвала вам што сте данас са нама.
Драги пријатељи, можда нема бољег места за разговор и сарадњу од Треће гимназије. Поносни смо на своју визију, своје вредности и своју мисију у дугој историји наше школе. Генерације професора и ученика изграђивале су и чувале њен углед и посебно место у београдском школству. И тада као и сада градили су са младим бриљантним људима и својим професорима реноме интелектуалне елитне гиманазије, једне од најбољих у нашој земљи.
Данас у времену страховито неухватљивих промена, када је информација брза као светлост и толико доступна да нам често и измиче, ми морамо да се зауставимо и сагледамо где смо и куда желимо да идемо.
Трећа београдска гимназија преузела је бакљу нашег просветитеља и има визију да осветли, још увек неосветљене углове, да осветли таму која је око нас и која прети да завлада и у нама. Та тама је незнање. У двадесет и првом веку, главно оружје којим човек може да се брани и да осваја, да влада и да служи, да ствара и да дише, јесте знање. Свети Сава је на, готово, пророчки начин наговестио оно што је и нама као једној од најбољих школа у Србији циљ.
Ми имамо задатак. Ми имамо одговорност. Та одговорност окренута је и нашим прецима и нашим потомцима. Ми стварамо будуће генерације ове земље, а како би рекао Сократ тако стварамо и будућност нашег друштва.
Најбољи начин да предвидите своју будућност јесте да је сами створите. У нашим рукама, у рукама професора и учитеља налази се будућност свих нас и наше деце. Иако често ту чињеницу нико не препознаје, она је и даље чињеница, сушта истина.
Ми се свакога дана виђамо са нашим ђацима. У нашим учионицама седи лекар који ће својом руком моћи да спасава животе, инжењер који ће премостити провалије мостовима, професор који ће уздизати будуће покољење, свештеник који ће призвати људе висинама, уметник који ће видети оно невидљиво у човеку, менаџер који ће са лакоћом организовати делове у целину коју називамо синергијом, судија који ће да одмерава правду и неправду.
Они су сваког дана са нама у нашим учионицама и ни сами не виде у себи, оно што ми као њихови професори видимо. Од нас зависи да ли ће они постати лекари, инжењери, професори, свештеници, уметници, менаџери који ће уздизати нашу земљу или они који ће јој одсећи крила.
Трећа београдска гимназија је, због свог изузетног значаја проглашена за „споменик културе“, а све нас посебно радује чињеница да данашње генерације настављају стопама славних ђака и професора.
Користим прилику да истакнем знамените професоре и ученике који су градили име треће:
- Живојин Мишић, предавач гимнастике и војног вежбања
- Стеван Сремац, проф. књижевности у Трећој и знаменити историчар
- Симо Матавуљ, професор француског језика
- предавачи су били и бивши ученици Ђуре Даничића, филолога и Јосифа Панчића, биолога
Бивши ученици Треће, који су се остварили у политичком и уметничком раду:
- Милутин Гарашанин, један од оснивача Напредне странке
- Васа Чубуровић, истакнути члан Младе Босне
- Момо Капор, сликар и књижевник
- Борислав Пекић, књижевник
- Иван Ђурић, професор визнатиологије на Филозофском факултету
- Иван Мркић, министар иностраних послова
- Влада Дивљан, вођа музичке групе ,,Идоли“
- Маја Волк, театролог и водитељ
- Иван Тасовац, министар културе у влади Републике Србије
- Зоран Цвијановић, глумац
Није овом приликом наведен највећи број ученика и професора, а још је теже навести десетине хиљада ђака који су успешно завршили факултете – све научнике, академике, лекаре, архитекте, инжењере, економисте, професоре, докторе и спортисте… Сви су, по многима најлепши период младости заувек везали за Трећу гимназију која се на њих поноси…..
Свети Сава је утемељивач и чувар српског духовног бића, а светосавље је, у ствари, модел хуманости, правде и лепоте.
Србија je у доба Немањића досегла врхунац на свим пољима и од тога доба, нападана с много страна, напросто се борила за своје постојање и очување свега лепог и доброг што карактерише народ на овим просторима. У тој борби као основа стоји Савино духовно наслеђе. Уништити и угушити Савин дух као да је била заједничка намера свих освајача, а то је изгледа посебно разумео Синан-паша, који је спаљивањем моштију Светог Саве на Врачару покушао да убије светосавље у Србима и душу српског народа. У томе силник није успео, као ни други, јер је дух Светога Саве божја промисао.
Свети Сава је ушао у све поре народног живота. Приче о Светом Сави и други записи везују српског светитеља и за паганске обичаје и митско наслеђе, величају га као чудотворца и строгог судију. Српска топонимија често се везује за Светог Саву.
Српско школство је постојало захваљујући духовним основама које је поставио Свети Сава и темељима православља која су у смутним и претешким временима била једина светлост и пут за траг и спас српског рода.
Нека светосавска слава вечно зрачи на лицима нашим, на лицима младости и лицима која ће се под светосавским небом рађати и бројати дане следећих векова.
Личност и просветитељско дело Светог Саве непрестани су предмети интересовања наше педагошке науке, а један мали део тог посла покушаћемо да урадимо и данас, говорећи о Светом Сави као школској слави.
Добро дошли у гимназију добрих, креативних и поносних људи, добро дошли у Трећу гимназију.
Позивам Вас да сви заједно уживамо у програму који су припремили ученици школе, као мали дар у знак захвалности нашем заштитнику светом Сави.
Културно-уметничком програму одржаном у част српском просветитељу присуствовали су чланови Градског већа Тања Поповић и Стево Таталовић, Снежана Ђурић, градски секретар за социјалну и дечју заштиту, Александар Стефоски, заменик градског секретара за здравство, представници републичких органа, угледне личности из јавног и културног живота, некадашњи и садашњи ђаци школе.
Галерију фотографија са прославе Савиндана погледајте на Facebook страни школе.
